Plakala sam sto nemam nove cipele,a onda sam ugledala devojcicu bez ijedne noge.

Ako odlucite da se sastanete sami sa sobom,sa strahovima koji vas lome ,ako vam nebitne materijalne stvari kreiraju zivot,setite se onih,koji bi samo malo sunca da ih nadje.Ako ne mozete da pronadjete u sebi bar malo samilosti,vere i ljubavi za bliznjeg,upitajte se :do koga je to?Otvorite svoje srce za male stvari,za jedan blag osmeh za deciju igru pod nebom,za susret sa starim prijateljima.Najbolje stvari u zivotu su besplatne.Ne trosite ovozemaljsko prisustvo ,na prolazan let.Nahranite ptice,nazovite ljude bracom,smej te se!!!I videt cete,kako je zivot lak i kad je tezak.Jer u zivot nismo poslani da budemo srecni,nego da tu srecu zasluzimo.Cuvajte Vasa dvorista od lazi i spletki,jer ako jednom moradnete da ga napustite,pamtit cete svaki njegov kamen.Pod tudjim nebom mozda iu nadjete nove prijatelje,ali tuga ostaje stara.Neka ova prica bude poziv za druzenje medju dobrim ljudima,trazenje srece u malim,a tako velikim stvarima,i neka nas navede na zahvalnost,sto smo bas tu gde jesmo.Sa svojima ,pod svojim nebom zaspali i probudjeni srecni!!!

malo je ljudi koji razmisljaju ovako